Nepozvana

 

Poklonite joj se

Dragi gosti

Kiši koja počinje  da cvili

Kiši  koja

Nebeskim mirom zasipa

Ovu zemlju sramote

Drveće  kuće  i ljude

Vas

Ovisnike o koračanju

Ja ostaću  budna svu noć

Ova je gozba po ukusu mom

Glođu  se sjećanja

I pelin se srče

Pijano se klateći

Pričaću  niz vjetar

Ulicom odzvanjaće  moji koraci

U  ništa  za nigdje

Tišina  je jedina izvjesnost

Zato

Plešimo  gosti dragi

Ova noć  je kao bogomdana

Samo laž će  nas oplakivati zapamtite to

(I  ko je taj  što priča

Kako moje oči voli da gleda?)

Počinje  kiša

Svijeće  će  se ugasiti

U mraku trabunjaćete  o smislu

Sa sigurne udaljenosti od jada

Grickaćete  svoju nemoć

Poklonite mi se

Dragi gosti

Moja će vas samoća

Noćas

Izjedati do kosti