DETE DEČAK , jedanaesti dan….MIROSLAV MANDIĆ

Jedanaesti dan.

Ta ružna sumnja da mi je noćas ukraden novac.

Gadim se sebe.

Sebe poznatog.

Uplašenog životom.

Pljunem u vazduh i čekam pljuvačku.

Hodajući putem koji se zove “kroz maglu”.

Tek u trećem pljuvanju me pogodilo po čelu i kosi.

Pljuvanje me razveseli.

Još ima u meni Božje  ludosti.

Stojim na crvenom opalom lišću i

poklonim se sivom konju.

On je miran i svestan mog divljenja.

Mislim na :

Jozu Drakčeta Milu

Lazu Kaju Varadija Ota Boška Lanu

Nenada Ksenu Miru Ulića Bubu

Velimirova Čedu Duju DuŠana Dragana

Jadranku Seka Miru Nadu Nebojšu Ružu  Vesnu

Zorana  Gordanu Vladicu Bobu Dolores Dušicu

Zoricu Žarka.

Bez njihove pomoći ja ne bih hodao

pored ovih belih krava

a na desetine ih je i

sve ali bas sve gledaju u mene.

Hvala vam krave i hvala vam moji prijatelji.

Iznenada

dogodio mi se humor.

Na konjima se pena u so pretvorila.

Klip klap njofr plav.

Znao sam da to nesto znači.

Pevam se gegam se šepurim se

kao Šarlo.Šarlo.Šarlo Šekspir.

Zanesem se u tu mlohavu zajebanciju i

počnem da dirigujem

mekanom predelu u zagasitom podnevu.

I tako nas dvojica,mekani i ja nismo sami.

Družimo se sa humorom.

Humor ha  -ha – ha taj višak daha.

Humor ta prva vlažnost u telu.Humor

ta nevinost pod tabanima.

Ulazim u selo Hejs.

One dve žene su tamo.

Uhvatila me tuga na putu za Viži.

Osetim da se najviše trudi vazduh.

Krupnooka konobarica mi donosi espreso

mislim na njeno telo

onda se okrenem i

gledam kroz prozor u decu.

Kače se i vešaju o neku štanglu na seoskom trgu.

Ta odvojenost od detinjstva me baca u poniženost

poniže.Koja je najsloženiji deo puta.

Poezija je to :

idi idi nastavi ne padaj kopaj

jebi si mater bauljaj ne izmišljaj

diži se grebi grabi dalje dalje.

Mislim na Emila Siorana i šutiram kamen po asfaltu.

Ponekad Mađari u svojim selima dugo sedeee pod lipama.

Plavi asfalt i crvena krv ( u čarapi ).

Neizvesnost sa prenoćištem me čini nesigurnim.

Sramim se te svoje slabosti.

Ako bi mi neko stavio ruku na moje rame.

Sužavanje puta je ( hej!) počelo pola sta unazad.
224054_524245064253534_1409571413_n

Advertisements

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s