BEFORE GOOGLE

CIKLON BEEEEEEEEEEE

O deratizaciji jezika na naš način

„ Oni imaju svet – neka misle šta će s njim – mi imamo samo reči – i dobro smo se snašli u toj neimaštini „ – reče jednom jedan Srbin , Branko Miljković…i osta živ. Prejake riječi ubijaju samo jeftino prodane duše.

Ako izuzmem  mogućnost da je  u pitanju najobičnija pomodnost i neka „ego –  manija“  koja je  zarazila sve zemlje u okruženju , pa i nas…Ako zanemarim razlog i želju da se parira susjedima iliti komšijama – primjerice, Hrvatima njihovim zrakomlatima i ostalim veselim riječima najnovijeg hrvatskog jezika…Onda nedavno usvojen Zakon o upotrebi jezika (srpskog jezika, precizno) nema nikakvog smisla. Možda nije moje ni da ga komentarišem jer nisam profesionalni jezikoslovac , a mojim venama teče samo djelomično srpska krv, pa ipak. Ili, upravo zbog toga :

KO?  KOGA?  KOME?

Zakoni su tu da služe državi, odnosno, njenom narodu i boljoj organizaciji života u istoj.

Kome se onda obraća ovaj Zakon, čija prava štiti? Osim onih koji tako moraju ( jer rade u državnim informativnim medijima i obrazovnim ustanovama ) , osim ulizica i poltrona, ovaj zakon   nad zakonima se ne obraća nikome drugome i ne štiti ničija prava , osim njihovih.

Raja i dalje govori ijekavicom, bosanskom mješavinom hrvatskog i srpskog jezika, koja je bila udomaćena i  zakonom dozvoljena toliko godina.Ja bih rekla da je ovaj  pomenuti Zakon samo prividno zakon o jeziku, njegova je osnovna zadaća da književnicima i novinarima onemogući da pišu kako  žele , da „svojataju svoj jezik“ , to jeste – ovaj zakon pravi selekciju između onih koji smiju i mogu  i onih koji ne smiju da se bave javnim pisanjem i govorenjem.Tako deratizirani i pročišćeni, ostaje im samo da serbes služe svojoj državi, s nadom da će potrajati duže negoli prethodna.Ali, na šta su još, osim lomljenja vlastitog jezika ti ljudi spremni?

Poltroni naprijed.

Ostali stop.

Tako reko Neko.

Neko ( Radovan Karadžić, op.a. – nadam se da se sad njegovo ime opet može spominjati)  je to u Programu SDS-a nazvao  „internacionalnim jezičkim ujednačavanjem“  koje  „ne sme da se negativno odrazi na jezičko narodno blago“ …Eh! Ex!

Dugoročnije gledano, Neko i neki zaista vjeruju je da dugogodišnje opšte materijalno i duhovno osiromašivanje ovaj narod  vodi direktno  u sreću , blagostanje i  bogatstvo.Malo morgen.Ja to zovem čistom naučnom fantastikom.

ЗАШТО ?

Једини логичан разлог доношења и усвајања оваквог закона јесте тежња да се за двадесетак година у овим крајевима створи не само национално , већ и језички чиста територија, која би без сметнје и нимало комплекса могла да постане дио Велике Србије.Или, чак мајчица Србија сама, главом и брадом.

То није много времена за такав подухват.Тако ћемо малтретиранјем ђака и ућуткиванјем њихових родителја напокон добити генерације којима ће матерњи језик бити чиста српска екавица.

Додуше, мајке су им га једва савладале као ђаци прваци, мучећи се са питањима попут овог који сам чула прије пар дана: „ Да ли се каже двије књиге, или двие књиге?“

„Каже се две књиге.“

„“Зашто? А да ли у том екавском уопште постоји глас ј ?“

„Постоји:“

„Зашто се онда не каже двие него две?“

„Не знам.“

„Зашто не знаш?А имала си петицу из српског?“

„Нисам  имала петицу из српског него из српскохрватског и не знам зашто не знам! Питај учитељицу!“

Све у свему – ријеч је о врло очигледном и прилично увредлјивом посрбљавању Срба с криве стране криве Дрине, који ваљда нису довољно велики ни довољно прави.

Поред све силе врло ургентних, ужарених и озбиљних социјалних проблема, изгледа да је некоме важнија вјештачка производња горе поменутих , одговарајућих Срба.Наравно – ако клонирање добрих и исправних Срба још није забрањено, ускоро ће сигурно  бити , као и у остатку свијета, уосталом. Зато нам је преостао још само Закон о језику.Па драги моји, иако постоји хиљаду разлога против,а ниједан прави за, ево начина да покажете квалитету вашег  поштованог српства.

Из неког мистичног разлога ( опет СФ? ) неко стално покушава да докаже да је овдје одвајкада била Србија, а не Босна.Или, макар, да је требала да буде.Па је назор доводи овамо.Као ономад Мухамед оно брдо.

И биће тако.Доћи ћемо ми на своје.Макар силом.Зато су закони јако згодна ствар.Постаћемо ми сви добри Срби кад нам се свеже језик и зачепе уста , и кад од глади и биједе више не будемо могли ништа друго да радимо до да блејимо.Као овчице у тору.Не знам баш да ли ми је добра асоцијација, али изгледа да се блејати може најбоље само на чистом екавском…Пробајте….Беееее, бееееее, беееее…

1-stado ovaca

KAKO ?

Nedavno sam sa mnogo žučljivosti ( a posebno su joj naklonjene ovakve rasprave, ne znam baš zašto) diskutovala o ovoj temi sa jednom starijom gospođom, kojoj je to i profesija, a čije stavove iznimno poštujem.I gotovo da me je uspjela ubijediti, savršeno jednostavnim argumentom – svi mi ovje zapravo , potičemo od Srba,samo smo vremenom odrođeni,poturčeni ili pokatoličeni,i zato je naš davnašnji i voljeni jezik upravo srpska ekavica.

Znači, pitala sam je,za vse su krive mame.Što mi i nije tako nelogično.One su krive, što nam, dok smo kao bebe progovarali,

nisu objasnile – ovaj jezik koji ćete sada naučiti da pričate, to zapravo nije naš jezik, nego komunistička podvala.Njega ćete rabiti sve dok Maršal ne crkne, a onda ćete, napokon  oslobođeni nametnika i parazita,progovoriti onako kako Bog zapovijeda.

Dobićete zakon.On će za sve da se pobrine.Kako ćete da tepate svojoj bebi, a možda i kada ćete da idete na klozet, što je moguća posljedica probavnih smetnji koje biste mogli da dobijete.

Šalu na stranu – iako se bosanski Srbi (kao i sve ostale manjine i veličine u raspamećenoj Bosni) , njihova kultura i jezik, pokušavaju prikazati kao dio istorijske podvale koju je podmuklo pripremio i predvodio omrznuti partizanski Maršal, oni su realnost.Realnost koja se silom i zakonima može pretvoriti, prije ili kasnije, samo u inat.A sa inatom nikad nije lako.

Šalu na stranu – kulturi u jeziku i jeziku u kulturi ovdašnjeg naroda izvjesne promjene uopšte ne bi naškodile.

Umjesto da se prenemažemo nad ekavicom, možda bismo, naprimjer, mogli da se zabrinemo nad,u dosadašnjem pravopisu nepoznatom  komparacijom priloga : voji, noji, toji – vojka, nojka,tojka – vojkarce, nojkarce, tojkarce…I sličnim biserima koje nam je sa sobom nanijelo opšte popularno i opšte prihvaćeno etničko čišćenje i pročišćavanje.

Dozvolite  mi još samo jednu malu konstataciju, koju ,naravno, nisam ja izmislila, a čini se zaboravljenom.Za „umjetnost baratanja“ masama, za velike i opšteprihvaćene promjene, uvijek je umjesto sile i zakona,korisnije i bolje osloniti se na nešto malo više „državničkog šlifa“.Objektivnih razloga.Javno objavljenih.Pročešljanih, preispitanih.Još bolje – referendum.

(za one koji ne znaju –  ciklon B je  sredstvo za deratizaciju kojima su nacisti u Drugom svjetskom ratu u koncentracionim logorima trovali zarobljenike)

oktobar-2012-0821jedan od starih tekstova objavljenih u Novom Prelomu, negdje 1996.god.

Advertisements

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s