DAN ČETVRTI

NEBODERI

Poslije doručka

Kradem kćerkine kockice

Slažem ih u neboder

Pa ih rušim

Ličim na nekog ludaka

Koji se dobro zabavlja

Ovako sada stvari stoje

Ljubav je ustvari – čekanje

I život je čekanje

Što znači da je život ljubav

I obrnuto

Ali to sam već otprije  znala

Jedem naranču bez šećera

Mislim kako se o tom sranju

Od života ljubavi i čekanja

Više ništa novo

Ne može reći

Umaram se običnim

Kućnim poslovima

Dobar ručak uvijek

Može malo ublažiti bol

Ali danas je posebno bljutav

Dan je bezobrazno sunčan

Puno je prašine po uglovima i

Jede mi se samo voće

Pokucaću kod komšije

Zatražiću cgaretu

Ideje mi uopšte nisu originalne

Stidim se zbog toga

A ta  bolna istina

Takođe nije dobra za čekanje

Zato uzimam knjigu

Čitam i koračam

Tamo sam srela  Miroslava Mandića

Kada bi on htio da mi bude brat

Riječi bi nam bile sestre

Bila bi to napokon

Velika vesela  porodica

Neko je na spratu

Pustio da voda curi

Glasno dugo i ljutito

Niz moje vlastite prste

Tako hladne i tako željne

Samo njegove kose

Zaključujem

Ni buka nije dobra za čekanje

U kavezu pored prozora

Štiglic veselo gricka

Sjemenke suncokreta

Ostale razbacuje okolo

Dobro se  zeza

Vidim mu to u očima

Jedino ja

Nikako da  savladam tu lekciju

Šta mi drugo preostaje

Nego da pustim

Ovaj dan

Da svojevoljno teče

I ko sam mu ja

Da  ga učim pameti

Podižem ruke u zrak

Kao da se čudim

Možda

Ako budem imala sreće

Zaspim i bez piva

Možda napišem nešto dobro

Možda se odselim

ilustracija Oswaldo Guayasamin, painter