frozen ideas days

Advertisements

3 komentara na “frozen ideas days

  1. Bratova kratka prica…
    Ноћ већ дубоко одмакла, а ја све мислим и мислим. Хоћу мало да ствари простудирам и из другог угла. У првој половини свог живота сам био неки просјечан младић, а у неким стварима и изнад просјека. Имао сам пуно пријатеља и ствари су текле, како то воле рећи, очекиваним током. Спремао сам се да своје мјесто у друштву заузмем, породицу оформим са мени, тада, најдражом особом. Мало сам се и спортом бавио, па и неке резултате остварио. Све у свему, угодан грађански образац за пожељног припадника друштва. Онда се десило нешто што, морам вам рећи, тада нисам ни знао да се дешава. Повукао сам се у себе, престао излазити из куће. На трећој години факултета сам потпуно одустао, без неких ваљаних разлога. Прекинуо сам све друштвене контакте и ствари су кренуле низбрдо. Моји родитељи, тада у најбољим годинама, имали су добре позиције у друштву, а ваљда због позиција, посљедњи су примијетили да им је узданица (тј. ја) мало скренуо. Мислили су, јадни, да је то нека младалачка фаза. Велим, задњи су примијетили, а они који су то учинили прије њих, ваљда су се устручавали да им на то укажу. Тако вам је то, посљедњи примијетите неред у своме дворишту. Да не дужим, свијет ми се потпуно окренуо и ја сам завршио на психијатрији. Опоравак је трајао неколико мјесеци, а онда су ме кући отпустили. Недуго затим, дође и несрећни рат, па још дубље заглибих у својој самоћи. Остадох на цједилу живота. Да будем потпуно искрен, првих неколико година нисам ни био свјестан своје болести, него сам мислио да су се сви, из неког разлога, против мене уротили и лудим ме направили. Касније, много касније, сазнао сам да је та параноичност управо и доказ болести. Тако, углавном све почиње, кажу.
    Е, а зашто сам вас гњавио и све ово, претходно, написао. Морао сам да би сте ме боље схватили. Наиме, да су ствари, прије двадесет и више година, наставиле да иду својим током, онда бих и ја био неко други. Кажем да су, а нису. Е, а да јесу, онда ни сам не бих знао да постоје овакви маргиналци, какав сам сам. Не бих знао или не бих пуно пажње обраћао, како год. Тако је у свему, своју маргиналност уочимо тек када маргиналци постанемо. Као што каже она народна: Здрав човјек има хиљаду жеља, а болестан само једну. Друго, оно шта вам хтједох рећи, је то да нису све народне пословице тачне. Многе од њих траже ревизију. Једна од оних која каже : Благо лудима, њихово је царство небеско, није потпуно тачна. Знам да и она има пренесено значење, а знам и то, да нам је некада свима лакше ствари маргинализовати, како не бисмо савјест оптерећивали, бринући о маргиналним групама!

    Volim

    1. ah, marginalci, moji znalci :))…uopste nije lako biti normalan u danasnjem vremenu, jer se svi , pa cak i institucije, trude svim silama da te proglase ludim…prosla sam mnoge slicne osjecaje, iz nekih mojih razloga, i bez neke znacajne pomoci , izborila sa sa njima….pozdravljam brata!…sretan prvi dan ovogodisnjeg proljeca!

      Volim

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s